Skip to content

Dijalogika

Centar za psihoterapiju i edukaciju

  • Home
  • Psihoterapija i savetovanje
  • Psihološki alati samopomoći
    • Tehnike relaksacije i disanja
      • Duboko disanje
      • Fokus na dah
      • Progresivna mišićna relaksacija
    • Vođenje dnevnika
    • Tehnike pune svesnosti (mindfulness)
    • Kognitivno-bihejvioralni ABC model
    • Fizičko vežbanje i odlazak u prirodu
    • Konstruktivističko lestvičenje
    • Upravljanje brigama
    • Socijalna mreža podrške
  • Psihoterapijske teme
    • Anksioznost
    • Depresija
    • Trauma i posttraumatski stresni poremećaj (PTSD)
    • Stres i sagorevanje (burnout)
    • Alkoholizam i bolesti zavisnosti
    • Panika i panični napadi
    • Fobije
    • Poremećaji ishrane
    • Somatizacije
    • Životne krize
  • O psihoterapeutu
  • Video/audio
  • Kontakt
  • Psihoterapija online
  • Blog

Kontakt

Email: kontakt@dijalogika.com

             dijalogika@gmail.com

Telefon: +381 62 652 987, +381 11 7705 143

Adresa: Bulevar Mihajla Pupina 155/1A

 

 

 

Share this:

  • Twitter
  • Facebook

Like this:

Like Loading...

Adresa i radno vreme

Bulevar Mihajla Pupina 155, 1A
11070
Beograd
+381 62 652 987, +381 11 7705 143
Radno vreme:
Radnim danima
10.00-19.00
Subota
11.00-15.00

Pretraga sajta

Instagram

“Koncept posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP) je otvorio vrata naučnom istraživanju ljudske patnje. Umesto dubokog razumevanja, nauka je generalno smišljala nove kategorije za klasifikaciju ljudskih problema, nazivajući ih psihološkim ili biološkim poremećajima—to jest, bolestima bez ikakvog konkteksta, bez razumevanja ličnih istorija/životnih priča pacijenata. PTSP služi kao novi i bolji model razumevanja svih dekontekstualizovanih aspekata sadašnje psihijatrijske nomenklature. Novi fokus je na živoj osobi umesto na suviše konkretnim definicijama mentalnih ‘poremećaja’ kao ‘stvari’ koje postoje za sebe; dakle, fokus je na življenom iskustvu i značenjima koje osoba pripisuje tim iskustvima.”
#dijalogika #unutrasnjedete #psihoterapija #psihoterapijaonline #psihologija #psihologonline #psihologijaonline #psihoterapeut #psihoterapeuti
Mi znamo kako konekcija—pogled pun ljubavi, nežan dodir, na primer—izgleda i kako to osećamo. Slično tome, mi znamo kako prekinuta veza—poput skrenutog pogleda ili povlačenja dodira—može da se oseti ili kako izgleda. Ali, zašto se vezujemo i prestajemo da budemo vezani, na načine na koje to činimo?
Bolne emocije, ma koliko bile intenzivne, mogu biti samo privremene. One dolaze i odlaze, ali kada uočimo obrasce njihovog pojavljivanja, kao i dublje razloge i izvore njihovog nastanka, prekidamo da ih izbegavamo ili da budemo u otporu prema njima. Jedini način da se oslobodimo tog bola je da prođemo kroz njega, da budemo sa njim, takvim kakav jeste.
Naš mozak se menja delovanjem traume. Prefrontalni korteks, ili „misleći mozak“, obavlja važne operacije, poput egzekutivne funkcije i rešavanja problema, emocionalne regulacije, organizacije, kritičkog mišljenja i donošenje odluka. Naš mozak takođe nam pomaže da osmislimo adekvatnu akciju u određenoj situaciji, uračunavajući obilje informacije koje mu stoje na raspolaganju, dajući nam smirenost, uzemljenje i osećanje sigurnosti.
"Nervoza, ubrzan puls, trnci u telu, iritacija, žmarci koji idu uz kičmu, znojenje dlanova, teškoće pri koncentraciji, glavobolje… Zvuči poznato? Ovo su samo neki od klasičnih znakova anksioznosti. Različiti ljudi je doživljavaju na različite načine, ali je to uvek neka neprijatna senzacija u telu, koju u tom trenutku ne želimo da imamo ili iskusimo..."

Dijalogika

Dijalogika
Create a website or blog at WordPress.com
  • Follow Following
    • Dijalogika
    • Already have a WordPress.com account? Log in now.
    • Dijalogika
    • Customize
    • Follow Following
    • Sign up
    • Log in
    • Copy shortlink
    • Report this content
    • View post in Reader
    • Manage subscriptions
    • Collapse this bar
%d bloggers like this: