ABC model potiče iz racionalno-emocionalno bihejvioralne terapije (REBT), a zasniva se na identifikaciji iracionalnih uverenja koja su odgovorna za iracionalne emocije i probleme u ponašanju. Promenom iracionalnih uverenja u racionalna moguće je uticati na problematične emocije.
Po ovom modelu, neka od najčešćih iracionalnih uverenja su:
- “Moram da budem najbolji u svemu.”
- “Postoji savršeno rešenje za sve ljudske probleme, a ako ga ne pronađem desiće se katastrofa.”
- “Sve je katastrofalno ako stvari ne idu onako kako sam zamislio/la.”
- “Ja nemam nikakvu kontrolu nad svojom srećom.”
- “Moram da sve radim dobro i da imam odobravanje od svih do kojih mi je stalo, inače sam bezvredna osoba.”
- “Drugi ljudi me moraju tretirati ljubazno i pravedno, inače su loši ljudi.”
- “Moram da imam lak život bez teškoća, inače ne mogu da uživam u njemu.”
- “Kada mi je teško i kada sam pod pritiskom, moram da se osećam mizerno, i ne postoji ništa što mogu da uradim po tom pitanju.”
- “Moja prošlost je najvažniji deo mog života i nastaviće da mi diktira kako se osećam.”
ABC model je alat pomoću koga možemo da identifikujemo iracionalna uverenja i da ih promenimo. Prvi korak je da analiziramo proces kojim se iracionalna uverenja stvaraju:
A—aktivacioni događaj
B-uverenje (belief)
C—posledice (consequences)
Aktivacioni događaj (A) opisuje trenutnu situaciju ili događaj koji je “okinuo” snažnu emocionalnu reakciju ili negativno (disfunkcionalno) mišljenje.
Uverenje (B) su najčešće negativne misli koje se vezuju za događaj i funkcionišu kao “most” između događaja i emocije (C deo ABC modela). Ovo je deo koga često nismo svesni, već smo svesni samo emocije koju doživljavamo u datom trenutku.
Posledice (C) su negativna (iracionalna) osećanja i disfunkcionalna ponašanja koja slede: tuga, bes, anksioznost ili nešto drugo. Ovo ne znači da ta osećanja nemaju mesta u našem psihičkom životu, ali kada se dožive na racionalan način; na primer, tuga kao prirodan emocionalan odgovor na gubitak može biti racionalna emocija, ali ako je posredovana iracionalnim uverenjima, poput “Ne mogu da nastavim da živim bez osobe A. T.”, ili “Moj život nema smisla ako nisam u vezi sa osobom N. F.”, onda kao rezultat takvih uverenja pojedinac može iskusiti depresiju i brojne mentalne probleme u vezi s tim.
Na taj način, ako pojedinac promeni svoje iracionalno uverenje i zameni ga racionalnim uverenjem, promeniće se i emocionalni odgovor—kao rezultat tog procesa, pojaviće se racionalna i zdrava emocija. Napominjemo da se ovo odnosi i na pozitivne i emotivne emocije—dakle, negativne emocije takođe mogu biti racionalne i zdrave, kao što je prethodno opisano.
Još jedan primer bi mogao biti student koji je dobio lošu ocenu na testu ili kolokvijumu. Ako primenimo ABC model, možemo da pokažemo sledeće:
A—loša ocena na testu ili kolokvijumu (aktivacioni događaj)
B—“Moram da imam dobre ocene, inače sam bezvredan.” (uverenje)
C—osećanje bezvrednosti i bezvoljnosti, depresija (posledica)
Umesto toga, student može da ospori iracionalno uverenje koje je identifikovao (“Moram da imam dobre ocene, inače sam bezvredan”), i da ga uokviri drugačije, promenivši ga u racionalno uverenje. Na primer:
A—loša ocena na testu ili kolokvijumu (aktivacioni događaj)
B—“Legitimno je da želim dobre ocene, ali ovaj put sam dobio lošu ocenu. To ne govori ništa o mojoj vrednosti kao ljudskog bića.” (uverenje)
C—tuga i frustracija, želja da sledeći put postigne više
Kao što vidimo, negativne emocije mogu biti zdrave i racionalne, jer nam pokazuju kao kompas u određenom smeru, predstavljaju našu reakciju na određene životne događaje, i mogu da motivišu da trenutnu situaciju promenimo. Zato je važno da ih, za početak, prihvatimo takve kakve jesu, a onda da razmislimo kakva uverenja stoje iza njih.
Dijalogika 