Nekada je veoma teško prestati sa brigama kada patite od anksioznosti, ali briga je povezana i sa drugim vrstama psiholoških problema. Veoma česta je percepcija da su brige van kontrole osobe koja brine i da ona tu ne može ništa da uradi. Nekada ljudi manje ili više svesno imaju uverenje da će sprečiti loše stvari da se dese ako brinu—ili da će se loše stvari desiti ako prestanu da brinu.
Veoma je važno vratiti određen stepen kontrole nad svojim mislima. Naravno, mi nikada nemamo potpuno kontrolu nad našim misaonim sadržajima. Ali većinom vremena možemo imati osećaj da kontrolišemo sopstvene misli do izvesnog stepena koji je prihvatljiv, iako nam razne stvari “padaju na pamet” tokom dana. Da bismo vratili taj osećaj kontrole, možemo da probamo ne da “istisnemo” misli pune brige po svaku cenu, jer to može da ima baš suprotan efekat, nego da izdvojimo određeno vreme tokom dana da bismo se fokusirali na njih. Možete im pridati dužnu pažnju sa saosećanjem, i da im kažete kako ih niste zaboravili i da ste svesni da su one tu sa određenom svrhom, smislom i značenjem. Posle tog vremenskog perioda koji ste izdvojili za brige, pokušajte da se bavite svakodnevnim aktivnostima i da mislite o nečemu drugom.
Još jedna tehnika je povezana sa vođenjem dnevnika—zapišite misli koje vezujete za brige što tačnije možete. Kada materijalizujete svoje misli i stavite ih na papir, one dobijaju drugu formu i mnogo su fleksibilnije—možete lakše njima upravljati i menjati ih. Pokušajte da uočite da li postoji neki obrazac, da li se pojavljuju neke teme, i kakve su veze između misli koje mislite i emocija koje osećate.
Dijalogika 