Fizička aktivnost pomaže u slučaju mnogih mentalnih problema, kao što su anksioznost i depresija.
Smatra se da poboljšanje fizičke kondicije je od vitalne važnosti za mentalnu dobrobit i smanjenje stresa. Istraživanja su pokazala smanjenje iscrpljenosti, povećava pažnju i svesnost, ali i poboljšava opšte kognitivne funkcije. Kada stres utiče na vaše telo i um, dolazi do određenih fizioloških promena u organizmu. Fizičko vežbanje kontrabalansira ove promene, tako što telo proizvodi endorfine, hemikalije u mozgu koji deluju kao prirodni anestetici i oni pomažu u poboljšanju kvaliteta sna.
Samo pet minuta aerobne vežbe može imati uticaj na smanjenje nivoa tenzije i stabilizaciju raspoloženja, može povećati kvalitet sna i poboljšati samopouzdanje. Dovoljno je trideset minuta umerene fizičke aktivnosti, tri puta nedeljno, da dođe do izvesnih poboljšanja u mentalnom zdravlju. A to može da bude bilo šta: šetnja pored reke, vožnja biciklom, trčanje, itd. Vežbanje joge, taičičuana i ći gonga može da bude pogotovo učinkovito za smanjenje nivoa stresa, anksioznosti i tenzije. Ove prakse su usmerene na povezanost uma i tela, pa beleže odlične rezultate u borbi protiv svakodnevnih stresora i ubrzanog tempa modernog života, ali i obezbeđuju dodatnu energiju koja prethodno nije bila dostupna organizmu. Pored toga, vežbanje daje rezultate i u borbi protiv fizičkih problema, poput bola u donjim leđima, a koji mogu imati (i često imaju) posledice na psihu.
Odlazak u prirodu takođe mnogo pomaže u smirivanju i ravnoteži uma i tela. Šetnja u šumi, na primer, vraća balans i na fiziološkom i na psihološkom nivou. Istraživanja pokazuju da terapijski efekti uključuju jačanje imunološkog sistema, prevenciju kardiovaskularnih bolesti, kao i značajna poboljšanja mentalnog zdravlja. Za razliku od urbanih sredina, prirodno okruženje nudi razdaljinu od svakodnevnih problema, što utiče na kultivisanje pozitivnih, a smanjenje negativnih emocija. Generalno, u urbanim sredinama, simpatički nervni sistem je u stanju neprekidne ekscitacije, što ima brojne neželjene posledice. U prirodi, dolazi do aktivacije parasimpatičkog nervnog sistema, a smanjenje rada simpatičkog, što za posledicu ima relaksaciju i obnovu organizmu, kao i smanjenje pulsa i krvnog pritiska, nivoa kortizola (“hormona stresa”), poboljšanje raspoloženja i povišen nivo energije.
Zapravo, odlazak u prirodnu sredinu, daleko od gradske buke i uzrujanosti, obnavlja emocionalne potencijale psihe i vraća organizam u prirodno stanje opuštenosti i spontanog bivstvovanja. Prirodne sredine, poput šume, planine ili mora/reke/jezera, nas vraćaju u kontakt sa okruženjem iz koga smo potekli kao vrsta i kome autentično pripadamo. Ali, ako vam ovakva sredina nije u blizini, dovoljno je otići do obližnjeg parka, gde ima mnogo drveća, pa osetiti neke od pozitivnih učinaka prirode na ljudski organizam. Povezanost sa prirodnom sredinom i lagana fizička aktivnost će kod mnogih uticati na smanjenje ruminativnih misli (povezanih sa depresijom), briga i misli povezanih sa anksioznošću, a pozitivni efekti se mogu osetiti veoma brzo.
Dijalogika 