Stres je univerzalna kategorija ljudskog iskustva. Svi su mu izloženi: na poslu, u privatnom prostoru, čak i u slučajnim interakcijama sa prolaznicima i poznanicima. Stres je konstanta svakodnevnog življenja u modernom društvu. Međutim, reakcija na stres nije uvek ista. Različiti ljudi reaguju na stres na različite načine; štaviše, često jedan te isti pojedinac će na stres reagovati drugačije u različitim situacijama i socijalnim okruženjima.
Istraživanje sugeriše da ako pokušamo da potisnemo to kako naš posao utiče na nas—i kako utiče na naše emocionalno zdravlje—ovo može da vodi ka povećanom stresu, manjoj produktivnosti, pojačanoj depresiji i anksioznosti, povišenom krvnom pritisku, problemima sa imunološkim sistemom, a može i da vodi ka većem riziku od srčanih oboljenja.
Stres je prirodna psihofizička reakcija na životna iskustva. Sve može da prouzrokuje stres: od neposrednih zadataka na poslu i porodične situacije do ozbiljnih životnih događaja, poput nove dijagnoze, rata ili gubitka voljene osobe. U kratkoročnim okvirima, stres može da bude dobar za vaš organizam jer vam pomaže da se izborite sa neposrednom situacijuom u sada-i-ovde. Vaše telo oslobađa hormone stresa, što dovodi do ubrzanog pulsa i disanja, kao i veće spremnosti vaših mišića na reagovanje.
Međutim, ako se stresna reakcija ne zaustavi i počne prolongirano da deluje na duže staze, hormoni stresa i opšte stanje uzbune opstaje mnogo duže nego što je to neophodno za opstanak—upravo tada to može da ugrozi vaše zdravlje. Hroničan stres, za razliku od akutnog, može da smanji kvalitet vašeg života i osećaj ličnog blagostanja. Najčešće su sledeći simptomi prisutni:
- opšta iritabilnost i nervoza
- anksioznost
- depresija
- glavobolje
- nesanica ili insomnia
Sagorevanje na poslu je zato postao opšti i masovni fenomen svuda u svetu. Sve više ljudi ne dolazi na posao zbog ovoga. Termin sagorevanje je prvi put upotrebio psiholog Herbert Freudenberger, da bi opisao posledice ozbiljnog stresa u “pomažućim profesijama”: iscrpljenost, nemogućnost da se prevladaju problemi, bespomoćnost i gubitak energije. Danas se ovaj termin koristi za sve profesije, odnosno ljude koji se osećaju iscrpljeno, prazno, sagorelo i nesposobni da prevladaju probleme sa kojima se suočavaju. Uzroci sagorevanja obično leže u stresu kome su zaposleni izloženi svakodnevno na poslu, odnosno previše posla, kao i osećanje da su pod konstantnim pritiskom i izloženim konfliktima sa drugima. Često su “ispod” stanja sagorelosti zapravo anksioznost i depresija, ali i fizičke (somatske) bolesti mogu da budu izvor sagorevanja.
Sagorevanje veoma često uključuje:
- Iscrpljenost—osećanje izmorenosti i iznuždenosti, nemogućnosti da se prevladaju životne situacije, nedostatak energije, bol u stomaku, problemi u digestivnom traktu.
- Otuđenost od poslovnih zadataka i aktivnosti—percepcija izuzetno stresnih, frustrirajućih i zahtevnih poslovnih zadataka (koji nisu tako bili percipirani ranije), ciničnost u vezi radnih uslova i kolega, usećanje utrnulosti/ošamućenosti i razdaljine prema samome sebi.
- Smanjen radni učinak—teškoće pri koncentraciji i obavljanju radnih zadataka, smanjena kreativnost i osećanje “ispražnjenosti”, gubitak energije.
Potisnute emocije često mogu delovati iz nesvesnog dela ličnosti i uticati na sagorevanje. Osoba može da uđe u začarani krug, u kome potisnute emocije produbljuju sagorevanje, a onda se efekti sagorevanja sve više pojačavaju, da bi osoba ponovo odgovorila na ova psihofizička dešavanja još jačim potiskivanjem emocija. Time se samo produbljuje postojeće stanje i ono postaje sve ozbiljnije. Tokom psihoterapijskog rada, moguće je doći u kontakt sa nesvesnim konfliktima i “osloboditi” emocije koje su bile “zaključane”, kako bi osoba izašla iz ovog začaranog kruga i uspela da se izbori sa životnim problemima i situacijom u kojoj se nalazi.
Dijalogika 