Ova tehnika je ponikla iz psihologije ličnih konstrukata i konstruktivističke psihoterapije. U ovom terapijskom modalitetu, osoba sa terapeutom prolazi kroz sopstveni sistem značenja, koje se naziva sistem konstrukata, a u tom sistemu neki konstrukti su nadređeni u odnosu na neke druge.
Konstrukti su bipolarni i uvek imaju dva pola, npr. dobar-loš, ili šarmantan-dosadan, a razlikuju se kod svake osobe. U psihologiji ličnih konstrukata, suprotan (nepreferirani) pol konstrukta nam isto mnogo govori o ličnom sistemu značenju osobe kao i preferirani pol konstrukta: na primer, nije isto ako je nekome suprotno od snalažljive osobe—nesnalažljiva osoba, ili ako je suprotno od snalažljive osobe—bezvredna osoba. U ovom drugom slučaju, svako potencijalno konstruisanje sebe na suprotnom (nepreferiranom) polu od snalažljive osobe može biti povezano sa snažnim negativnim emocijama (bespomoćnost, ozlojađenost, nisko samopouzdanje, osećanje niske vrednosti, tuga) koje vode u depresiju, pogotovo ako je ovaj konstrukt važan za identitet osobe koja ovako vidi sebe (tj. ako je veoma važno za nju da vidi sebe kao snalažljivu).
Nekada, kada imamo neki problem, mi nismo sigurni šta nas tačno muči—šta je to u samom problemu što je problematično. Odgovor na ovo pitanje se često krije u hijerarhiji našeg ličnog sistema konstrukata, to jest, načinima na koje stvaramo značenje određenih događaja u životu.
Kada registrujemo koji je to konstrukt aktivan u problematičnoj situaciji, možemo da postavimo sebi pitanje: “Zašto mi je to važno?” Na primer, ako reagujemo anksioznošću u socijalnim situacijama, analizom sa terapeutom ili samoanalizom možemo doći do toga da je u centru ovog problema strah od toga da će osoba “ispasti glupa” u društvu. Tako, konstrukt koji je vezan za ovaj problem može da bude pametan i duhovit—glup i nezanimljiv. Da bi osoba izbegla invalidaciju na ovom konstruktu, odnosno da ne bi ispala glupa i nezanimljiva, ona se povlači iz socijalne interakcije, odnosno, simptomi anksioznosti mogu biti tumačeni kao iščekivanje validacije na polu glup i nezanimljiv—što može da bude percipirano kao pretnja za tu osobu.
Ako želimo da uđemo dublje u sistem značenja ove osobe, možemo da je upitamo: “Zašto je važno biti pametan i duhovit u društvu?”
Odgovor možda neće imati mnogo veze sa koeficijentima inteligencija ili stepenom duhovitosti. Na primer, odgovor može biti: “Zato što se onda osećaš voljeno i prihvaćeno.” Tu smo došli do nadređenog konstrukta, koji je u ovom slučaju biti voljen i prihvaćen—biti odbačen. Dakle, kada uđemo dublje u jedinstvenu strukturu značenja ove osobe, shvatamo da je njena socijalna anksioznost bar delimično odraz njene želje da bude prihvaćena i voljena, odnosno, njenog straha da to tako neće biti kada se nađe u nekoj novoj i zastrašujućoj socijalnoj situaciji. Dalje možemo da razgovaramo o tome zašto je važno biti voljen i prihvaćen, kako se ova potreba odražava u različitim socijalnim kontekstima i sa različitim ljudima, itd.
Lestvičenjem dolazimo do sržnih konstrukata i vrednosti, koje su od vitalne važnosti za osećanje ličnog identiteta i bivstvovanja. Oni su, samim tim, veoma otporni na promenu, ali se postepenim radom može doći do određenih pomaka koji rezultiraju smanjenjem simptoma ili drugačijim uokviravanjem/shvatanjem problema koji nas muče. Takođe, često su sržni konstrukti (bar delimično) negde u predsvesnom delu ličnosti, pa je lestvičenje i pogodna metoda da se oni osveste, jer sam čin osvešćivanja doprinosi stvaranju drugačije perspektive na problem.
Dijalogika 