Anksioznost je prirodan odgovor organizma na stres. Najčešće je to strah ili stanje iščekivanja nečega što dolazi ili bi tek trebalo da se dogodi: intervju za posao, prvi dan u školi/na fakultetu, ili javni nastup, prezentacija ili govor pred publikom.
Anksioznost je opšti pojam koji opisuje nekoliko stanja, a ona uključuju nervozu, strah, zebnju i brigu. Međutim, ako ovakvo stanje potraje, ono može da postane ozbiljan psihološki problem i pretnja po mentalno zdravlje. Ona se može manifestovati i kao fizički simptom, a može da puno varira u intenzitetu, u zavisnosti od brojnih faktora (unutrašnjih i spoljašnjih). Dok je slabija anksioznost neodređena i neprijatna, jača i ozbiljnija doza anksioznosti nas može značajno onesposobiti i uticati na svakodnevni život i radnu funkcionalnost.
Najčešći simptomi anksioznosti su:
- ubrzan rad srca
- ubrzano disanje
- problemi sa spavanjem (nesanica ili insomnia)
- problemi sa uspavljivanjem
- nemir i nervoza, iritabilnost
- konstantno osećanje da je osoba “na ivici”
- problemi u koncentraciji
- napetost mišića
- drhtanje
- osećaj “talasanja” u stomaku
- diareja
- glavobolja
- bol u leđima
- povišen stepen znojenja
- trnci u rukama i nogama, osećanje ukočenosti
Naravno, određeni nivo anksioznosti je prirodna reakcija na specifičnu situaciju, kao što je test ili intervju za posao. Ali u normalnim okolnostima ovaj nivo drastično opada nakon što je kritična situacija prošla i kada se okolnosti promene. Ako nivoi anksioznosti nastavljaju da budu veoma visoki, tada često dolazi do nesanice i insomnije, što dalje produbljuje probleme i osoba ulazi u začarani krug nervoze, straha, iščekivanja, negativnih emocija i niskog nivoa energije.
Pošto je anksioznost obično odgovor organizma na nagomilani stres, onda je jedno od osnovnih i prvih zadataka “bildovanje” otpornosti na stres, ovladavanje veštinama upravljanja emocija i povećavanje tolerancije na anksioznost. Postepeno, osoba ovladava ovim veštinama i uspeva da ostvari određeni vid kontrole nad svojim ponašanjem i unutrašnjim stanjima. Dalje, kada nivoi anksioznosti ponovo narastu, ona može da adekvatno reaguje na ove izazove i demonstrira da može da “izdrži” anksioznost na načine na koje ranije nije mogla. Osoba može da izgradi čitav “rečnik simptoma” kojima neverbalno artikuliše i elaboriše određene životne probleme.
Zato je od izuzetne važnosti, posle inicijalnih koraka ka smanjenju anksioznosti, ispitati lična značenja osobe koja leže iza određenih simptoma. Analizom i produbljivanjem ovih značenja moguće je doći do “srži problema” i otkriti šta konkretna osoba konkretno “radi” sa svojim problemima, kao i kakvu ulogu ovi problemi imaju u njenom životu.
Dijalogika 