Kada se nešto traumatično desi u vašem životu, to može da vas potrese iz samog centra vašeg bića. Tada kao da više ne postoji sigurno mesto gde možete da se sklonite. U svetu više ne možete da pronađete utočište—upravo suprotno, svet postaje mesto gde sve loše stvari mogu da se dogode.
Posttraumatski stresni poremećaj je tip poremećaja anksioznosti koji može da se razvije kod ljudi koji su uključeni ili su prisustvovali traumatičnim događajima. U početku, ovo stanje je bilo prvo prepoznato kod ratnih veterana u I svetskom ratu, ali kasnije je ustanovljeno da bilo kakva vrsta traume (dakle ne samo ratne) može ostaviti ozbiljne posledice po mentalno zdravlje pojedinca.
Potpuno je razumljivo da ćete, ako prolazite kroz neko traumatično iskustvo, imati određene znake posttraumatskog poremećaja (na primer, osećanje “utrnulosti” i ošamućenosti ili probleme sa spavanjem). Posle iskustva traume, ljudi se često bore sa strahom, anksioznošću i tugom. Tokom traumatskog odgovora, telo ulazi u stanje “bori se ili beži”, koje ima zaštitnu funkciju: dolazi do povećanog lučenja hormona stresa, adrenalina i norepinefrina, kako bi se organizam izborio sa stresnim okolnostima.
Većina ljudi se oporavlja spontano tokom određenog vremenskog perioda. Ali, ako ove poteškoće nastavljaju da traju, potrebno je obratiti se za pomoć, jer ovo može značiti da je vaše mentalno zdravlje ugroženo. To znači da, uprkos promenjenim okolnostima, mozak i dalje nastavlja da šalje signale kako je organizam u opasnosti, a telo nastavlja da reaguje kao da je ta opasnost i dalje neposredna—iako odavno to više nije istina. Samim tim, kao rezultat sve toga, fizičko zdravlje osobe koja pati od posttraumatskog poremećaja takođe može biti ugroženo.
Uz stručnu pomoć, moguće je naći načine prevladavanja simptoma PTSD-ja i značajno povećati kvalitet života. Dalje, moguće je značajno umanjiti simptome i naučiti kako da se živi sa njima, a u nekim slučajevima, dolazi do potpunog iščezavanja problema povezanih sa PTSD-om.
Dijalogika 