Značaj bola

Bol je sastavni deo života i ne može se izbeći. On varira u intenzitetu i učestalosti kod različitih ljudi. Sve moderne kulture su usmerene ka smanjenju bola, često povezuju ili čak definišu sreću kao odsustvo bola, tako da se bol skoro uvek posmatra kao nešto nepoželjno i čega se treba što pre otarasiti. Uz sve moguće resurse koji nam stoje na raspolaganju, nalazimo se u periodu ljudske istorije kada smo se kao vrsta najviše približili Epikurovom hedonističkom idealu: da maksimalizujemo uživanje/prijatnost, a minimizujemo bol. Ovaj impuls je toliko sveprisutan u društvu, da ga često nismo ni svesni, a proteže se od konzumerizma i naše potrošačke korpe, preko većine psiholoških i medicinskih intervencija, do svih mogućih knjiga samopomoći. Britanski filozof Dejvid Pirs smatra da bi kao društvo trebalo da, korišćenjem naprednih tehnologija, kao što su genetički inženjering, nanotehnologija, farmakologija i neurohirurgija, stignemo do „rajskog inženjeringa“—stanja neprestane sreće. Ipak, kako naši kapaciteti da smanjimo bol rastu, tako se nezadovoljstvo i broj mentalnih problema sve više povećava. Broj prepisanih antidepresiva u SAD-u među tinejdžerima i odraslima je skočio za 400 procenata između 1988-1994 i 2005-2008. Takođe, 23 procenata žena starosti 40-60 godina u ovoj zemlji uzima antidepresive. U Engleskoj, broj prepisanih antidepresiva se udvostručio u poslednjoj deceniji.