Mentalno zdravlje je važan deo psihološkog blagostanja. Takođe, mentalno zdravlje je mnogo više od odsustva mentalnih poremećaja—ono je integralni deo celokupnog zdravlja, i određeno je mnoštvom socioekonomskih, bioloških i sredinskih faktora. To je sposobnost da se prevlada normalan životni stres, održi pozitivan pogled na svet, da se upravlja sopstvenim emocijama, kao i da se održavaju ispunjavajući međuljudski odnosi. Dobro mentalno zdravlje omogućava osobi da dostigne samoaktuelizaciju, ostvari njene potencijale, i da daje doprinos zajednici u kojoj obitava. Imajući u vidu da detaljan pristup mentalnom zdravlju podrazumeva i prevenciju i tretman, holistički pogledi bi trebalo da razumeju da postoji kompleksna međuigra između različitih komponenti uključenih u emocionalno, fizičko i društveno blagostanje. Postoje brojne pogrešne pretpostavke o mentalnom zdravlju. Ljudi kojima je potrebna pomoć mogu biti značajno oštećeni zbog ovih lažnih uverenja. Uprkos činjenici da mnogi programi i kampanje o mentalnom zdravlju ciljaju najčešće barijere prema obraćanju za pomoć, pogrešno razumevanje još uvek postoji. Evo nekih široko rasprostranjenih mitova o mentalnom zdravlju.
Category: mentalno zdravlje
Anksioznost kao znak na putu
Nervoza, ubrzan puls, trnci u telu, iritacija, žmarci koji idu uz kičmu, znojenje dlanova, teškoće pri koncentraciji, glavobolje… Zvuči poznato? Ovo su samo neki od klasičnih znakova anksioznosti. Različiti ljudi je doživljavaju na različite načine, ali je to uvek neka neprijatna senzacija u telu, koju u tom trenutku ne želimo da imamo ili iskusimo. U … Continue reading Anksioznost kao znak na putu
Značaj bola
Bol je sastavni deo života i ne može se izbeći. On varira u intenzitetu i učestalosti kod različitih ljudi. Sve moderne kulture su usmerene ka smanjenju bola, često povezuju ili čak definišu sreću kao odsustvo bola, tako da se bol skoro uvek posmatra kao nešto nepoželjno i čega se treba što pre otarasiti. Uz sve moguće resurse koji nam stoje na raspolaganju, nalazimo se u periodu ljudske istorije kada smo se kao vrsta najviše približili Epikurovom hedonističkom idealu: da maksimalizujemo uživanje/prijatnost, a minimizujemo bol. Ovaj impuls je toliko sveprisutan u društvu, da ga često nismo ni svesni, a proteže se od konzumerizma i naše potrošačke korpe, preko većine psiholoških i medicinskih intervencija, do svih mogućih knjiga samopomoći. Britanski filozof Dejvid Pirs smatra da bi kao društvo trebalo da, korišćenjem naprednih tehnologija, kao što su genetički inženjering, nanotehnologija, farmakologija i neurohirurgija, stignemo do „rajskog inženjeringa“—stanja neprestane sreće. Ipak, kako naši kapaciteti da smanjimo bol rastu, tako se nezadovoljstvo i broj mentalnih problema sve više povećava. Broj prepisanih antidepresiva u SAD-u među tinejdžerima i odraslima je skočio za 400 procenata između 1988-1994 i 2005-2008. Takođe, 23 procenata žena starosti 40-60 godina u ovoj zemlji uzima antidepresive. U Engleskoj, broj prepisanih antidepresiva se udvostručio u poslednjoj deceniji.
Šta su to sržne vrednosti?
Sržne vrednosti i življenje u sadašnjem trenutku. Ljudi prolaze kroz život vođeni određenim smernicama, na osnovu kojih se ponašaju i stupaju u odnosu sa drugim ljudima. Te smernice su izvedene iz nekih pretpostavki u koje oni veruju, nešto što vrednuju i smatraju važnim—nešto što je vredno ulaganja njihove energije. Međutim, često nismo ni svesni na … Continue reading Šta su to sržne vrednosti?
Dijalogika 