Značaj bola

Bol je sastavni deo života i ne može se izbeći. On varira u intenzitetu i učestalosti kod različitih ljudi. Sve moderne kulture su usmerene ka smanjenju bola, često povezuju ili čak definišu sreću kao odsustvo bola, tako da se bol skoro uvek posmatra kao nešto nepoželjno i čega se treba što pre otarasiti. Uz sve moguće resurse koji nam stoje na raspolaganju, nalazimo se u periodu ljudske istorije kada smo se kao vrsta najviše približili Epikurovom hedonističkom idealu: da maksimalizujemo uživanje/prijatnost, a minimizujemo bol. Ovaj impuls je toliko sveprisutan u društvu, da ga često nismo ni svesni, a proteže se od konzumerizma i naše potrošačke korpe, preko većine psiholoških i medicinskih intervencija, do svih mogućih knjiga samopomoći. Britanski filozof Dejvid Pirs smatra da bi kao društvo trebalo da, korišćenjem naprednih tehnologija, kao što su genetički inženjering, nanotehnologija, farmakologija i neurohirurgija, stignemo do „rajskog inženjeringa“—stanja neprestane sreće. Ipak, kako naši kapaciteti da smanjimo bol rastu, tako se nezadovoljstvo i broj mentalnih problema sve više povećava. Broj prepisanih antidepresiva u SAD-u među tinejdžerima i odraslima je skočio za 400 procenata između 1988-1994 i 2005-2008. Takođe, 23 procenata žena starosti 40-60 godina u ovoj zemlji uzima antidepresive. U Engleskoj, broj prepisanih antidepresiva se udvostručio u poslednjoj deceniji.

Unutrašnje Dete

Unutrašnje Dete je stvarno: ne na način na koji su ovaj sto na kome pišem, ili drvo u koje gledam, stvarni. Unutrašnje Dete je stvarno u psihološkom i fenomenološkom značenju te reči. Ono je metafora, a metafore su često veoma važne za razumevanje ljudskog ponašanja. Unutrašnje Dete je važan konstrukt za psihoterapeute, jer ukazuje na deo ličnosti koji se asocira sa osećanjima i kvalitetima poput radosti, razigranosti, entuzijazma, naivnosti, nevinosti i zadivljenosti—sa pronalaženjem ogromnog zadovoljstva u malim stvarima i aktivnostima. Svako negde ima i čuva to unutrašnje dete u sebi, a ono je usko povezano sa načinima na koje pronalazimo smisao u životu, razumemo značenje života, ali i kako ostvarujemo autentičan kontakt sa drugim ljudskim bićima. Naravno, ovaj deo ličnosti je stvoren u detinjstvu, a može da bude manje ili više integrisan u naše “odraslo sopstvo”. Na primer, u slučajevima traume u ranom detinjstvu, Unutrašnje Dete može biti ozbiljno povređeno, te je potrebno dosta vremena za isceljivanje psiholoških ožiljaka. U psihoterapiji upravo to pokušavamo da uradimo—da iscelimo stare rane, kako bi Unutrašnje Dete ponovo bilo razigrano, i puno nade i radosti ponovo. Ponekad je potrebno manje ili više vremena da bi se ovaj cilj postigao. Zapravo, istinska zrelost podrazumeva dobru integraciju Unutrašnjeg Deteta, davanje neophodne ljubavi i pažnje, umesto odbacivanja ovog važnog dela sebe i lažne percepcije da “prava odraslost” znači “prerastanje” deteta u sebi.

Šta su to sržne vrednosti?

Sržne vrednosti i življenje u sadašnjem trenutku. Ljudi prolaze kroz život vođeni određenim smernicama, na osnovu kojih se ponašaju i stupaju u odnosu sa drugim ljudima. Te smernice su izvedene iz nekih pretpostavki u koje oni veruju, nešto što vrednuju i smatraju važnim—nešto što je vredno ulaganja njihove energije. Međutim, često nismo ni svesni na … Continue reading Šta su to sržne vrednosti?

Praznična depresija

Približava se vreme praznika, okupljanja porodice, užurbane kupovine po sniženim cenama, poklona, porodičnih slava, neradnih dana i velikih svečanosti praćenih obilnim obrocima. Ali zašto onda sve češće depresiju i depresivna osećanja vezujemo za ovo doba godine? Jedan od razloga može biti svakako da užurbanost, haotičnost i tenzija koju ovo doba godine nosi sa sobom, samo … Continue reading Praznična depresija

Asertivna komunikacija, umeće dijaloga i identitet

Asertivnost je veština koja se redovno spominje u raznim treninzima komunikacije. Ukratko, biti asertivan znači ustati i boriti se za svoja prava i potrebe, na smiren i pozitivan način, ne ugrožavajući potrebe drugih ljudi. Izražavanje osećanja i misli je često izazov u različitim međuljudskim odnosima, a u nekim socijalnim kontekstima je to pogotovo teško (npr. … Continue reading Asertivna komunikacija, umeće dijaloga i identitet

Regulacija emocija i prihvatanje

Šta je to regulacija emocija i zašto nam je to potrebno? Emocije su tu sa nama otkada znamo za sebe. One boje našu svakodnevnicu različitim bojama, a taj širok spektar je nešto što čini život veoma složenim. Kada naš emotivni život postane previše komplikovan, kada negativne emocije postanu snažne i preplavljujuće, tada se obično pojavi … Continue reading Regulacija emocija i prihvatanje

Sva lica traume

Šta je to psihološka trauma? Emocionalna ili psihološka trauma je obično rezultat izuzetno stresnih događaja koji su skoro u potpunosti razorili naš osećaj sigurnosti, a praćena je osećanjem bespomoćnosti. Percepcija stalne opasnosti postaje naporna i iscrpljuje organizam, dok je sve to dodatno opterećujuće, jer ne postoji jasan kurs akcije koji bi promenio situaciju i eliminisao … Continue reading Sva lica traume

Koliko je poverenje važno u psihoterapiji?

Kratak odgovor na ovo pitanje: veoma važno, možda i najvažnije. Odlučiti se i krenuti na psihoterapiju je samo po sebi uglavnom teška i velika odluka. Osoba koja dođe prvi put u terapijsku sobu nikada ranije nije iskusila slično. Naći se licem u lice sa potpunim strancem može biti zastrašujuće za mnoge—sve dok taj stranac ne … Continue reading Koliko je poverenje važno u psihoterapiji?