Približava se vreme praznika, okupljanja porodice, užurbane kupovine po sniženim cenama, poklona, porodičnih slava, neradnih dana i velikih svečanosti praćenih obilnim obrocima. Ali zašto onda sve češće depresiju i depresivna osećanja vezujemo za ovo doba godine?
Jedan od razloga može biti svakako da užurbanost, haotičnost i tenzija koju ovo doba godine nosi sa sobom, samo dodaje težinu na već preteranu opterećenost i stres radnog čoveka. Kupovina poklona, priprema ručkova i večera, zajedno sa dugim radnim satima, može izvršiti neobično visok pritisak na mentalno zdravlje i učiniti da se umesto zasluženog odmora i očekivane radosti dogodi nešto sasvim drugačije—duboka tuga, osećanje napuštenosti i usamljenosti i osećanje gubitka. Pojačano trošenje novca može predstavljati ne samo finansijski, nego i emocionalni teret, a potreba da se udovolji svima, da se ostvare kontakti i vide svi dragi ljudi, za koje inače nema vremena tokom zauzetih radnih dana, mogu samo da dodaju napetost i stvaraju osećanje konstantne napregnutosti.
Gde se izgubila novogodišnja radost?
Nova godina može da donese novi optimizam i ponovo otkrivenu nadu, ali neke može i da podseti na sve neostvarene ciljeve i snove, koje su mislili da će biti dostignuti do sada. U tom smislu, vreme praznika i kraj godine su i period suočavanja sa sobom, a ta vrsta suočavanja nekada može imati ozbiljne posledice. Okićenost, raskoš i raznobojnost na sve strane, ali i komercijalizacija novogodišnjih praznika, stvaraju idealizovanu sliku nas samih—kakvi bi trebalo da budemo prema nerealističnim standardima, stalno nasmejani i srećni, okruženi širokom socijalnom mrežom, što onda dodatno vrši pritisak na pojedinca koji se jednostavno ne oseća tako u datom trenutku ili čija je životna situacija drugačija od projektovane slike.
Posebno su ugroženi ljudi koji već imaju određene probleme sa mentalnim zdravljem, kao što su anksioznost i depresija. U tom slučaju, ovi problemi mogu da se produbljuju i pojačavaju, a pogotovo su u zoni rizika ljudi koji nemaju mnogo prijatelja ili članova porodice. Oni mogu biti dodatno opterećeni mislima o neispunjenosti i neostvarenosti, kao i neispunjavanju standarda koji dolaze spolja, često sa televizijskih reklama i bilborda.
Praznici bi trebalo da budu vreme koje svako može da iskoristi na svoj način, kako smatra da je to najbolje za njega ili nju. To može biti nekoliko mirnih dana sa porodicom, okupljanje šire rodbine, gde posle dugog perioda možete videti sve rođake na jednom mestu, ali to može da bude i neverovatno dobra žurka, serija odličnih koncerata ili putovanje o kome godinama maštate. To može biti i odlazak u prirodu, ako vremenske okolnosti to dozvoljavaju, ili mini-putovanje van grada, daleko od buke, zagađenog vazduha i saobraćajne gužve. Naposletku, praznici mogu biti gledanje TV serija, šolja čaja i šetnja pored reke. I više nego dovoljno. Poenta je da su praznici nešto što je otvoreno za interpretaciju, a ne doba godine kada moramo da se prilagodimo „jedna-veličina-za-sve“ standardu koji je neko za nas smislio.
Zbog toga je važno prepoznati prve znake praznične depresije, jer su to znaci da bi nešto u životu trebalo da promenimo, i da preduzmemo nužne korake ka povećanoj brizi o sebi.
Neke promene u ponašanju, zapravo, ukazuju na postojanje praznične depresije:
- Povlačenje iz društva i socijalna izolacija
- Pojačano impulsivno ponašanje
- Povišena iritabilnost
- Nedvosmisleno i ponavljano izbegavanje razgovora o planovima za budućnost
- Gubitak smisla i značenja
- Sklonost ka samopovređivanju
- Nesanica
- Preterana konzumacija alkohola
- Preterana konzumacija hrane
- Konstantno stanje iscrpljenosti
Za ljude koji već pate od depresije, i imaju neke od spomenutih simptoma duži period vremena, vreme praznika predstavlja dodatni emocionalni teret i skup očekivanja koji je nemoguće ispuniti. Produbljivanje depresije je često povezano sa dodatnim stresom, socijalnim pritiskom i socijalnim očekivanjima, što može da vodi u začarani krug povlačenja, socijalne izolacije, pojačane tuge, i dalje ka još većem udaljavanju od drugih ljudi.
Možda su zato očekivanja ključna reč kada pričamo o prazničnoj depresiji—očekivanja da svi budu „srećni“, na jedan isti uniforman način, a onda kada neko ne može da bude srećan na taj način, ili ne može da bude srećan na nijedan način—biva „tiho“ stigmatizovan sa većom ili manjom dozom prekora ili prezira. Nemogućnost da osoba bude „srećna“, pogotovo uzbuđena i razdragana, onako kako se to od nje očekuje, može da je još više „gurne“ u osećanje niže vrednosti, bespomoćnosti i očajanja. Kao rezultat svega toga, pojavljuje se anhedonija, simptom depresije koji označava gubitak interesa za aktivnosti u kojima je pojedinac ranije uživao, ili nemogućnost da se doživi zadovoljstvo.
Kako izaći iz praznične depresije?
Očigledan odgovor je svakako—sačekati da se praznici završe. Ali ovaj zdravorazumski odgovor ima brojne nedostatke, jer ostavlja prostor da se depresija posle praznika još više pojača, produbi i napreduje, preuzevši samo neku drugu formu. Zato su smanjivanje ili eliminisanje navedenih simptoma, pronalaženje kreativnih načina da se osoba oseća bolje, kao i povećana briga o sebi, verovatno i najbolji načini da izađete iz „prazničnog bluza“.
Psihoterapija je jedan od resursa koji pomaže u razumevanju razloga ili korena depresije, povezivanju potencijalnih okidača sa određenim emocijama, ali i dubljem uvidu u povezanost misli, emocija i ponašanja. Sve ovo je važno kada govorimo o depresiji i mentalnom zdravlju, jer mentalno zdravlje nije samo odsustvo mentalnih problema i teškoća, već i povišen kvalitet življenja ispunjen smislom i značenjem.
Napraviti plan viđenja sa porodicom i prijateljima, onakav kakav odgovara vašim ličnim potrebama i mentalnom stanju tokom praznika, jeste još jedan savet koji vredi razmotriti. Briga o sebi podrazumeva prvo identifikaciju bazičnih potreba, koje su možda bile zanemarene nauštrb zadovoljenja potreba drugih ljudi, ili ispunjavanja prethodno diskutovanih nerealističnih standarda. Briga o sebi je i veći fokus na sebi, povećana pažnja u odnosu na sopstveno ponašanje i pravljenje liste aktivnosti koje vas čine zadovoljnim i ispunjenim.
Rekonstrukcija sopstvenih očekivanja je sledeća stavka na listi. Nekada je veoma važno „spustiti prečku“ i sniziti očekivanja koja imamo od samih sebe, što automatski može rezultirati smanjivanjem ili odsustvom jakih preplavljujućih osećanja koja su nas prethodno mučila. Mi možemo biti sami sebi najveći kritičari (i često to jesmo), pa stišavanje kritičnog glasa koji svi „gajimo“ u glavi, ima potencijal da bude i najkorisnija tehnika psihološke samopomoći koju možemo u životu naučiti.
Praznična depresija je vezana za praznike, a ovo doba godine je okidač za depresivna stanja i osećanja; međutim, uzroci depresije su obično dublji i mogu postojati u „prikrivenom stanju“ ostatak godine. Kada je posmatramo na ovaj način, praznična depresija nam daje šansu da se ovim uzorcima bavimo više, da pokušamo da proniknemo u razloge nezadovoljstva i osećanja neispunjenosti, kao i da obratimo pažnju na mentalne sadržaje koje potiskujemo i/ili koji su smešteni u nesvesnom delu ličnosti.
Dijalogika 