Tag: depresija

Mitovi o mentalnom zdravlju

Mentalno zdravlje je važan deo psihološkog blagostanja. Takođe, mentalno zdravlje je mnogo više od odsustva mentalnih poremećaja—ono je integralni deo celokupnog zdravlja, i određeno je mnoštvom socioekonomskih, bioloških i sredinskih faktora. To je sposobnost da se prevlada normalan životni stres, održi pozitivan pogled na svet, da se upravlja sopstvenim emocijama, kao i da se održavaju ispunjavajući međuljudski odnosi. Dobro mentalno zdravlje omogućava osobi da dostigne samoaktuelizaciju, ostvari njene potencijale, i da daje doprinos zajednici u kojoj obitava. Imajući u vidu da detaljan pristup mentalnom zdravlju podrazumeva i prevenciju i tretman, holistički pogledi bi trebalo da razumeju da postoji kompleksna međuigra između različitih komponenti uključenih u emocionalno, fizičko i društveno blagostanje. Postoje brojne pogrešne pretpostavke o mentalnom zdravlju. Ljudi kojima je potrebna pomoć mogu biti značajno oštećeni zbog ovih lažnih uverenja. Uprkos činjenici da mnogi programi i kampanje o mentalnom zdravlju ciljaju najčešće barijere prema obraćanju za pomoć, pogrešno razumevanje još uvek postoji. Evo nekih široko rasprostranjenih mitova o mentalnom zdravlju.

Opasne misli Unutrašnjeg Kritičara

Ljudi su često podložni kritičnim mislima kojih nekada čak nisu u potpunosti svesni. Ove misli se „vrte“ oko sličnih tema, govore nam da nismo dovoljno dobri, da ćemo uspeti samo ako „guramo sebe dovoljno jako“, ili da ništa ne vredimo ako se ne trudimo, da je to što smo postigli nedovoljno i premalo, da moramo … Continue reading Opasne misli Unutrašnjeg Kritičara →

Značaj bola

Bol je sastavni deo života i ne može se izbeći. On varira u intenzitetu i učestalosti kod različitih ljudi. Sve moderne kulture su usmerene ka smanjenju bola, često povezuju ili čak definišu sreću kao odsustvo bola, tako da se bol skoro uvek posmatra kao nešto nepoželjno i čega se treba što pre otarasiti. Uz sve moguće resurse koji nam stoje na raspolaganju, nalazimo se u periodu ljudske istorije kada smo se kao vrsta najviše približili Epikurovom hedonističkom idealu: da maksimalizujemo uživanje/prijatnost, a minimizujemo bol. Ovaj impuls je toliko sveprisutan u društvu, da ga često nismo ni svesni, a proteže se od konzumerizma i naše potrošačke korpe, preko većine psiholoških i medicinskih intervencija, do svih mogućih knjiga samopomoći. Britanski filozof Dejvid Pirs smatra da bi kao društvo trebalo da, korišćenjem naprednih tehnologija, kao što su genetički inženjering, nanotehnologija, farmakologija i neurohirurgija, stignemo do „rajskog inženjeringa“—stanja neprestane sreće. Ipak, kako naši kapaciteti da smanjimo bol rastu, tako se nezadovoljstvo i broj mentalnih problema sve više povećava. Broj prepisanih antidepresiva u SAD-u među tinejdžerima i odraslima je skočio za 400 procenata između 1988-1994 i 2005-2008. Takođe, 23 procenata žena starosti 40-60 godina u ovoj zemlji uzima antidepresive. U Engleskoj, broj prepisanih antidepresiva se udvostručio u poslednjoj deceniji.

Praznična depresija

Približava se vreme praznika, okupljanja porodice, užurbane kupovine po sniženim cenama, poklona, porodičnih slava, neradnih dana i velikih svečanosti praćenih obilnim obrocima. Ali zašto onda sve češće depresiju i depresivna osećanja vezujemo za ovo doba godine? Jedan od razloga može biti svakako da užurbanost, haotičnost i tenzija koju ovo doba godine nosi sa sobom, samo … Continue reading Praznična depresija →

Sva lica traume

Šta je to psihološka trauma? Emocionalna ili psihološka trauma je obično rezultat izuzetno stresnih događaja koji su skoro u potpunosti razorili naš osećaj sigurnosti, a praćena je osećanjem bespomoćnosti. Percepcija stalne opasnosti postaje naporna i iscrpljuje organizam, dok je sve to dodatno opterećujuće, jer ne postoji jasan kurs akcije koji bi promenio situaciju i eliminisao … Continue reading Sva lica traume →