Kako postaviti granice

Ne može se previše naglasiti važnost postavljanja granica za mentalno zdravlje. Teško je zamisliti dobro mentalno zdravlje bez fleksibilnih granica u različitim odnosima i socijalnim kontekstima. Naša psihološka otpornost je u velikoj meri pod uticajem kapaciteta da autentično izrazimo sebe u deljenom prostoru sa drugima.

Hajde da pokušamo da objasnimo šta bi to zapravo trebalo da znači.

Definicija granica

Granice se mogu definisati kao „pravila koje neko uspostavlja kako bi zaštitio njenu ili njegovu bezbednost i blagostanje u prisustvu drugih; mi prepoznajemo i izražavamo kako se drugi ljudi mogu ponašati u našem prisustvu, a da bi se mi osećali sigurno“. Granice mogu da budu različite od jedne do druge kulture, od jednog do drugog konteksta, a one su uvek fleksibilne, nikada rigidne. Rigidne granice bi mogle da vode ka brojnim problemima u međuljudskim odnosima, kao na primer, kada neko konstantno pokušava da forsira jednu te istu ulogu i ponašanja sa različitim ljudima; ili, kada pokušava da nametne „jaku“ i „dominantnu“ personu drugima, projektujući nepobedivost.

Jednostavnije rečeno, granica je poput nevidljive linije koja nas odvaja od drugih, i definiše našu individualnost i identitet. Dakle, granicu možemo zamisliti kao tačku kontakta između nas i spoljašnjeg sveta, kao i pokušaj da nađemo smisao u tom kontaktu i interakciji. Zdrave granice bi onda podrazumevale stvaranje smisla, koje prati osećanje svrhovitosti, i svesnost o tome gde jedna osoba prestaje, a neko drugi počinje.

Vrste granica

Granice se mogu razvrstati u nekoliko različitih kategorija, a svaka od njih služi tome da poveća naše razumevanje svakodnevnih situacija, gde je postavljanje granica od esencijalne važnosti.

1. Fizičke granice. Ovde je fizički prostor oko vas i koliko je vama udobno da nekoga pustite od njega prioriotet. Radi se o bliskosti, grljenju, ili drugim oblicima fizičkog kontakta. Postavljanje granica je bitno zbog toga što na taj način činite sebe sigurnim.
2. Emocionalne granice. To su granice gde je važno da obratimo pažnju na to kako se drugi ljudi obraćaju nama. Ovaj tip granice izražava vašu unutrašnju stvarnost. Stvaranje sigurne zone u kojoj je moguće razmišljanje, introspekcija i razmena iskustava, takođe može da znači i to da na vreme komunicirate kada ste preplavljeni tuđim emocijama i/ili iskustvima. Na primer, ovo može da podrazumeva da jasno kažete koliko i kada vam je u redu da slušate o tuđim problemima.
3. Mentalne granice se odnose na lične misaone procese. Svaka osoba ima slobodu izbora da bira svoje stavove, uverenja, mišljenja i vrednosti. Ovaj tip granice bi trebalo da promoviše otvorenost u mišljenju, diskusiju punu poštovanja i uvažavanja sagovornika, dijalog, kao i slobodu da svako izražava svoje stavove.
4. Granice u pogledu vremena i energije. Koliko ćete vremena provesti sa nekim ili raditi nešto? Ovaj tip granice je od krucijalne važnosti za održavanje zdrave ravnoteže i prevenciju sagorevanja.
5. Materijalne granice. Ove granice su u vezi sa novčanim odlukama, kao što je pozajmljivanje novca.

Šta je zdrava granica?

Kako onda možemo zamisliti zdrave granice? Sigurno da je to granica koja vodi boljem mentalnom zdravlju, razvijenom identitetu i individualnosti, prevenciji sagorevanja, kao i emocionalnom zdravlju i psihološkom blagostanju. Primeri zdravih granica su sledeći:

Odbijanje nečega što ne želite da radite

Reći „ne“ kada je to neophodno

Komunicirati koliko vam je prostora neophodno i potrebno

Artikulacija i izražavanje emocija na odgovoran način

Imati svoju reč u nekom odnosu i iskren govor o svojim iskustvima

Blagovremeno odgovoriti na nečiji komentar

Reći nekome da dizanje glasa nije u redu i da će se komunikacija uskoro završiti, ako ta osoba nastavi da viče

Adresiranje problema sa nekom osobom na direktan način, umesto preko nekog posrednika

Jasno komuniciranje vaših očekivanja, umesto da čekate da drugi to sami shvate

Možemo pretpostaviti da su granice veoma važne za održavanje sopstvenog psihološkog blagostanja. Na primer, uspostavljanje granica na poslu počinje na intervjuu, kada potencijalni zaposleni pita u vezi ponašanja koja može ili ne može da prihvati, kao što su: preterana količina posla, dugi sati i prekovremen rad, kao i aranžmani rada na daljinu. Biti jasan u pogledu svojih granica i komunikacija u vezi njih na direktan način (npr. jasno drugima dati do znanja u kom delu dana ili nedelje ste slobodni), može biti od vitalne važnosti za prevenciju budućih epizoda sagorevanja i u promociji dobrog mentalnog zdravlja.

Mindfulness, tehnike pune svesnosti, kao i mnoge druge prakse, mogu nam mnogo pomoći u poboljšanju subjektivne percepcije kvaliteta života, ali one nisu čudotvorni lekovi koji magično mogu da reše sve naše probleme. Ako meditirate svakog jutra 20 minuta, nije realistično očekivati magična rešenja za sve vaše probleme u životu. Međutim, postojana praksa pune svesnosti, može da igra ključnu ulogu u postavljanju granica, zbog toga što su praktičari ovih tehnika svesniji svojih misli i emocija, kada se nađu u izazovnim situacijama. Pošto se uspešno adaptiraju i pregovaraju oko svojih prava, oni će verovatnije biti asertivniji, kada se nađu u izazovnim životnim okolnostima.

Saveti za postavljanje granica

Život je suviše komplikovan da bi bio sveden na niz jednostavnih pravila. Ipak, postoje dobre prakse, zajedno sa principima bihejvioralne psihologije, koje su se pokazale dobre u postavljanju granica i čuvanju vašeg mentalnog zdravlja.

1. Budite iskreni i autentični. Razmislite o svojim delima i svom ponašanju iskreno. Korisno pitanje bi moglo biti: „Zašto ja sada ovo radim?“, ili „Koji je pravi razlog ovog mog ponašanja?“ Možda ćete biti šokirani kada saznate da vaš napor da dobijete unapređenje na poslu nema nikakve veze sa ličnim razvojem, već sa namerom da pobegnete od osećanja duboke praznine i nedostatka smisla koje osećate na sadašnjoj radnoj poziciji. Treba dosta hrabrosti kako biste se suočili sa najvećim strahovima, ali to je vredan poduhvat, jer ćete tako izbeći donošenje loših odluka koje nemaju mnogo veze sa vašom životnom svrhom.
2. Živite život u skladu sa svojim sržnim vrednostima. Uprkos činjenici da svi mi imamo sržne vrednosti, često ih nismo svesni. Mi ih duboko i iskreno vrednujemo kroz naše lične izbore, ali često ih zaboravljamo i ponašamo se čak suprotno od onoga što nam one govore ili idemo na potpuno druga mesta od onih gde nas one usmeravaju. Vaš život će biti autentičniji ako ga živite u skladu sa vašim vrednostima. Življenje autentičnog života ne garantuje da nikada nećete iskusiti neku neprijatnu emociju ili negativne misli—ne, one svakako neće nestati—ali vi ćete doživeti pun opseg ljudskog iskustva, i živećete ispunjeniji život. A kada neko pokuša da vas natera da radite nešto što nije u skladu sa vašim sržnim vrednostima, imaćete više hrabrosti i postojanosti da kažete „ne“.
3. Pokušajte da verbalizujete i artikulišete svoje granice. Učite da prepoznajete svoja osećanja, svoje potrebe, bilo da su emocionalne, mentalne ili fizičke. Kada ste u dodiru sa svojim unutrašnjim autentičnim jezgrom, onda tek možete da na efektivan način artikulišete i komunicirate svoje granice.
4. Budite konzistentni, jasni i jednostavni. Kada postavljate granice, postojanost je ključna. Iako ste postojani, ne morate da budete rigidni. Jasno izrazite šta je prihvatljivo a šta nije, i ako je potrebno, ponavljajte šta je vaša granica.
5. Koristite „ja“ izjave. Komunicirajte svoje emocija koristeći „ja“ rečenice. Možete da se fokusirate na vaša osećanja, baš tako što ćete koristiti ovu strategiju, umesto da koristite previše vremena da brinete oko toga šta će drugi ljudi misliti ili kako će se ponašati. Možete da koristite sledeći primer: „Ja osećam ________ kada ________ zato što _________. Ono što mi je potrebno jeste ___________.“

Zaključak

Postavljanje granica nije uopšte lako. Da biste uklonili sve barijere, potrebno je mnogo vremena, vežbe i energije. Ali, ako ste posvećeni, bićete sve bolji u tome, baš kao i u bilo kojoj aktivnosti kojoj posvetite vreme. Postavljanje granica na saosećajan i asertivan način vam dozvoljava da zadržite dobro mentalno zdravlje, kao i da se povežete sa drugima.

Međutim, ljudi često osete otpor prema ovome, kada prvi put počnu da postavljaju granice, zbog toga što su stari ponašajni obrasci (sa lošim ili nezdravim granicama) obično povezani sa nekim identitetom koji godinama održavaju. Na primer, žena koja je u detinjstvu dobijala poruke da mora da bude „dobra devojčica“ (da poštuje odrasle, nikada da ne izražava svoje lično nezadovoljstvo, da potiskuje svoje potrebe i da ne izražava svoje emocije, da uvek bude „tiha“ i da „ne talasa“), verovatno će u odraslom dobu imati problema sa time što previše udovoljava drugima. Ona može osetiti otpor kada počne da prevazilazi svoje probleme, tako što artikuliše i izražava svoje emocije, identifikuje svoje potrebe, ali i asertivno odgovara na agresivna ponašanja drugih koji pokušavaju da naruše njene granice. Ona može osećati krivicu kada počne da usvaja nova ponašanja. U ovim situacijama, psihoterapija podrazumeva suočavanje sa ovim problemima, rekonstrukciju njenog identiteta kao odrasle osobe, zajedno sa promenom ponašanja.

U psihoterapijskom setingu, klijenti su često nestrpljivi i frustrirani samim procesom promene. Kada postanu svesni razloga zašto ne postavljaju granice, tolerancija neuspeha i voljnost da ulože neko vreme (posvećenost) su ključni sastojci bilo kakve značajne i smislene promene u njihovoj sržnoj strukturi. Vežbanje strpljenja postaje podjednako važna veština kao i veština postavljanja granica. Uvid sam po sebi često nije dovoljan; važna je kombinacija prakse, posvećenosti i upornosti zajedno sa dubinskim uvidima—upravo to donosi rezultate u postavljanju granica i pospešuje lični razvoj.