Centar za psihoterapiju i edukaciju
Depresija je čest mentalni poremećaj. Mnogi ljudi se bore sa osećajem beznađa i očaja, gubitkom smisla i svrhe, dubokom i produženom tugom, razdražljivošću i osećajem praznine. Pored toga, mogu osećati gubitak zadovoljstva u aktivnostima koje su ranije bile prijatne i ispunjavajuće. Ovo su samo neki od simptoma iz širokog spektra depresivnih stanja. Ovaj tekst istražuje … Continue reading Depresija i pad motivacije
Psihološka trauma je lični odgovor na nedaću—sama reč znači šok, ranu, ozledu, ili povredu. Reč je grčkog porekla i odnosi se na koren „tere“, što znači uvrtanje, probadanje, itd. U psihologiji, trauma se odnosi na „emocionalni odgovor na strašan događaj, poput nezgode, kriminalnog čina, prirodne nepogode, fizičkog i emocionalnog zlostavljanja, zanemarivanja, doživljavanja ili svedočenja nasilju … Continue reading Trauma i mentalno zdravlje
Traženje zajedničkog rada i modaliteta saradnje je važan deo terapijskog iskustva. Stvaranje čvrstog i jakog odnosa ispunjenog uzajamnim poverenjem, jeste kamen-temeljac uspešnih ishoda u psihoterapiji. Klijenti moraju da osećaju sigurnost koja im dozvoljava da iskažu intimne misli i emocije—samo tako terapija može da bude učinkovita. Ovo često uključuje istraživanje udaljenih kutaka ljudske psihe i rad … Continue reading Važnost terapijske alijanse
Ne može se previše naglasiti važnost postavljanja granica za mentalno zdravlje. Teško je zamisliti dobro mentalno zdravlje bez fleksibilnih granica u različitim odnosima i socijalnim kontekstima. Naša psihološka otpornost je u velikoj meri pod uticajem kapaciteta da autentično izrazimo sebe u deljenom prostoru sa drugima. Hajde da pokušamo da objasnimo šta bi to zapravo trebalo … Continue reading Kako postaviti granice
Mentalno zdravlje je važan deo psihološkog blagostanja. Takođe, mentalno zdravlje je mnogo više od odsustva mentalnih poremećaja—ono je integralni deo celokupnog zdravlja, i određeno je mnoštvom socioekonomskih, bioloških i sredinskih faktora. To je sposobnost da se prevlada normalan životni stres, održi pozitivan pogled na svet, da se upravlja sopstvenim emocijama, kao i da se održavaju ispunjavajući međuljudski odnosi. Dobro mentalno zdravlje omogućava osobi da dostigne samoaktuelizaciju, ostvari njene potencijale, i da daje doprinos zajednici u kojoj obitava. Imajući u vidu da detaljan pristup mentalnom zdravlju podrazumeva i prevenciju i tretman, holistički pogledi bi trebalo da razumeju da postoji kompleksna međuigra između različitih komponenti uključenih u emocionalno, fizičko i društveno blagostanje. Postoje brojne pogrešne pretpostavke o mentalnom zdravlju. Ljudi kojima je potrebna pomoć mogu biti značajno oštećeni zbog ovih lažnih uverenja. Uprkos činjenici da mnogi programi i kampanje o mentalnom zdravlju ciljaju najčešće barijere prema obraćanju za pomoć, pogrešno razumevanje još uvek postoji. Evo nekih široko rasprostranjenih mitova o mentalnom zdravlju.
Nervoza, ubrzan puls, trnci u telu, iritacija, žmarci koji idu uz kičmu, znojenje dlanova, teškoće pri koncentraciji, glavobolje… Zvuči poznato? Ovo su samo neki od klasičnih znakova anksioznosti. Različiti ljudi je doživljavaju na različite načine, ali je to uvek neka neprijatna senzacija u telu, koju u tom trenutku ne želimo da imamo ili iskusimo. U … Continue reading Anksioznost kao znak na putu
Ljudi su često podložni kritičnim mislima kojih nekada čak nisu u potpunosti svesni. Ove misli se „vrte“ oko sličnih tema, govore nam da nismo dovoljno dobri, da ćemo uspeti samo ako „guramo sebe dovoljno jako“, ili da ništa ne vredimo ako se ne trudimo, da je to što smo postigli nedovoljno i premalo, da moramo … Continue reading Opasne misli Unutrašnjeg Kritičara
Bol je sastavni deo života i ne može se izbeći. On varira u intenzitetu i učestalosti kod različitih ljudi. Sve moderne kulture su usmerene ka smanjenju bola, često povezuju ili čak definišu sreću kao odsustvo bola, tako da se bol skoro uvek posmatra kao nešto nepoželjno i čega se treba što pre otarasiti. Uz sve moguće resurse koji nam stoje na raspolaganju, nalazimo se u periodu ljudske istorije kada smo se kao vrsta najviše približili Epikurovom hedonističkom idealu: da maksimalizujemo uživanje/prijatnost, a minimizujemo bol. Ovaj impuls je toliko sveprisutan u društvu, da ga često nismo ni svesni, a proteže se od konzumerizma i naše potrošačke korpe, preko većine psiholoških i medicinskih intervencija, do svih mogućih knjiga samopomoći. Britanski filozof Dejvid Pirs smatra da bi kao društvo trebalo da, korišćenjem naprednih tehnologija, kao što su genetički inženjering, nanotehnologija, farmakologija i neurohirurgija, stignemo do „rajskog inženjeringa“—stanja neprestane sreće. Ipak, kako naši kapaciteti da smanjimo bol rastu, tako se nezadovoljstvo i broj mentalnih problema sve više povećava. Broj prepisanih antidepresiva u SAD-u među tinejdžerima i odraslima je skočio za 400 procenata između 1988-1994 i 2005-2008. Takođe, 23 procenata žena starosti 40-60 godina u ovoj zemlji uzima antidepresive. U Engleskoj, broj prepisanih antidepresiva se udvostručio u poslednjoj deceniji.
Unutrašnje Dete je stvarno: ne na način na koji su ovaj sto na kome pišem, ili drvo u koje gledam, stvarni. Unutrašnje Dete je stvarno u psihološkom i fenomenološkom značenju te reči. Ono je metafora, a metafore su često veoma važne za razumevanje ljudskog ponašanja. Unutrašnje Dete je važan konstrukt za psihoterapeute, jer ukazuje na deo ličnosti koji se asocira sa osećanjima i kvalitetima poput radosti, razigranosti, entuzijazma, naivnosti, nevinosti i zadivljenosti—sa pronalaženjem ogromnog zadovoljstva u malim stvarima i aktivnostima. Svako negde ima i čuva to unutrašnje dete u sebi, a ono je usko povezano sa načinima na koje pronalazimo smisao u životu, razumemo značenje života, ali i kako ostvarujemo autentičan kontakt sa drugim ljudskim bićima. Naravno, ovaj deo ličnosti je stvoren u detinjstvu, a može da bude manje ili više integrisan u naše “odraslo sopstvo”. Na primer, u slučajevima traume u ranom detinjstvu, Unutrašnje Dete može biti ozbiljno povređeno, te je potrebno dosta vremena za isceljivanje psiholoških ožiljaka. U psihoterapiji upravo to pokušavamo da uradimo—da iscelimo stare rane, kako bi Unutrašnje Dete ponovo bilo razigrano, i puno nade i radosti ponovo. Ponekad je potrebno manje ili više vremena da bi se ovaj cilj postigao. Zapravo, istinska zrelost podrazumeva dobru integraciju Unutrašnjeg Deteta, davanje neophodne ljubavi i pažnje, umesto odbacivanja ovog važnog dela sebe i lažne percepcije da “prava odraslost” znači “prerastanje” deteta u sebi.
Sržne vrednosti i življenje u sadašnjem trenutku. Ljudi prolaze kroz život vođeni određenim smernicama, na osnovu kojih se ponašaju i stupaju u odnosu sa drugim ljudima. Te smernice su izvedene iz nekih pretpostavki u koje oni veruju, nešto što vrednuju i smatraju važnim—nešto što je vredno ulaganja njihove energije. Međutim, često nismo ni svesni na … Continue reading Šta su to sržne vrednosti?
Dijalogika 